NEVZETA SOFTIĆ: Evo, Softić Hanifa, radila u Uljaniku 15 godina, rođena je u Orahovi 1945. kod Bosanske Gradiške. Evo, da ispriča jedan tipičan dan, radila je kao čistačica, što u uredima, što na brodu dugo godina za IKUS firmu.
HANIFA: Šta ću ja sad?
NEVZETA: Pa eto, da ispričaš kako je izgledao jedan tipičan radni dan. Šta ste sve čistili, čime, koliko vas je bilo, tih žena?
HANIFA: Bilo nas je i više, kako kad; osam, šest, deset, četiri…
NEVZETA: I slali su vas u grupama na neke pozicije gdje je trebalo čistiti.
HANIFA: E da. Pa smo čistili kancelarije, čistili brod, čistili okolo sve, pa unutar sobe, to sve čistili.
NEVZETA: I čistio se brod u svim fazama, i dok se izgradio, i prije primopredaje, i sve je imalo svoje faze kad se čistilo.
HANIFA: Sve. Čistilo se u fazama, čistili smo sve to po brodu i to… Pa stepenice bile, oni to nose na brod, bili frižideri, čistili sve to, očistimo i sklonimo i tako eto.
NEVZETA: Čistili ste i tankove s razrjeđivačem, boju, ostatke boje i to?
HANIFA: Jesmo, jesmo, i to kako!
NEVZETA: E pa znam da si znala doći …
HANIFA: Da, da, da, a tankove smo isto tako čistili pa, što si rekla, razrjeđivač, to te opije, ali čistili smo sve.
NEVZETA: Pralo se i vodom, i u vodi ste bili.
HANIFA: Da, da, sve, sve.
NEVZETA: Nije bilo baš neke zaštite na radu, ni maske, ni ništa?
HANIFA: Dobro, jesu bile maske, one bijele smo imali, pa stavili.
NEVZETA: Ali svejedno bi to se udisalo.
HANIFA: Da, to je sve, ali eto, radili smo. Naučili, radili, da.
NEVZETA: Pa to je bilo, tad je bilo puno brodova.
HANIFA: Da, da.
NEVZETA: I bilo je puno i posla.
HANIFA: Sve, baš tako, da.
NEVZETA: I bile su velike ekipe tih čistača, je li bilo muških šta? Ili je bio veći dio žena?
HANIFA: Bilo je muških, žena puno, puno baš.
NEVZETA: Jesu muški šta radili drugo od vas?
HANIFA: Oni su čistili, svoje radili sve, a mi isto. Sobe, kuće, sobe, kancelarije, hodnike, vani dvorišta, sve.
NEVZETA: Da, da, otvorene prostore, ali i brodove u svim fazama, kako je kad šta trebalo.
HANIFA: Da, pa da.
NEVZETA: Eto, ona je htjela da čuje od jedne i čistačice kako je to bilo u Uljaniku. Ali opet vam je bilo i dobro, i lijepo, ustvari težak posao…
HANIFA: Da, da, ali eto, imali smo tu plaću lijepo.
NEVZETA: Jeste, da. Radilo se puno, ali je bilo i puno ljudi, bilo je puno posla i redovna plaća i sve je išlo.
HANIFA: Svukud nas je slalo, po kancelarijama, po radionama, nema gdje nismo išli. Pošalje nas u radione.
NEVZETA: Melo se radione, čistilo se svlačione…
HANIFA: Da, da, u radionu, kod Pipeta, znam, ja sam… pa su došli […] A radile njegove žene, kao da se nije ni radilo. Po ćoškovima […]. Jedan meni, Bepo, kaže, “Gospođo”, ja se okrenem “Šta je?”, “Tako se ne radi”. “Kako”, rekoh, “ja sam naučila ovako”. “E zato, ja vidim da ste Vi naučili, radite dobro.”
NEVZETA: Tako se penzija i dočekala.
HANIFA: I mi smo to sve očistili, Pipe je meni davao dana, po dva dana mi dao, kao nagradi me, kaže, “Bud’ kući. Kao da si radila, ali bud’ kući.” Ali nije nikom dao, samo meni. Jer je vidio da radim dobro i to je tako. Bilo je i žena, onih njihovih Uljanikovih, na primjer.
NEVZETA: Da, da, vi ste bili pod IKUS-om, ali ste radili vi još i više nego one, da.
HANIFA: A one su bile u kancelarijama, pisale.
NEVZETA: One nisu išle na brod?
HANIFA: Ne, ne, kakav brod… Nisu išle iz kancelarija, ni vani, ništa. One su radile, baš pisale unutra, u tim sobama svojim, kancelarijama. Svukuda sam, svukuda sam ja bila. Tu kod Pipeta, pa bila tamo… Kako se zvala ta… Puno je tu bilo žena, mijenjalo se.
NEVZETA: Ma na otoku si bila, u tehničkom uredu.
HANIFA: Na otoku sam isto bila, da.
NEVZETA: Ali dosta godina si bila i na brodu, samo na brodu.
HANIFA: Jesam, jesam, da, da, da, da. Ja sam malo radila… ovo po kancelarijama i to, što sam mogla. Nisam puno, i onda me povukli na brod.
NEVZETA: Da, jer im je trebao dobar čistač.
HANIFA: A to me (…) povukla i Tiđa, ova što je bila dolje, one su rekle, “Daj nama Hanifu” i… Ja sam poslije vikala na njih, ali… Pa kaže, “Znamo da ti radiš dobro”. Znam ja da radim dobro, ali…
NEVZETA: Teži je posao.
HANIFA: Pa da. “Neće”, kaže, “biti s nama teško”. Jest, ono […] Tiđa…
NEVZETA: Jesi zapamtila koji brod, neki da ti je bio posebno specifičan, ili posebno težak, ili posebno lagan, ili…?
HANIFA: Šta ja znam, mi smo… bilo je Rusa osam. Osam brodova ruskih. Što ja znam, sve si…
NEVZETA: Sve si znala već kako ide, gdje je šta na kraju.
HANIFA: Pa eto, da, eto, da, da.
NEVZETA: Pa je onda lakše kad nešto…
HANIFA: Bilo je, bože, kad uđeš u kuhinju i to… Uh, posla! To, znaš kako…
NEVZETA: Zaprlja se dok se to sve radi.
HANIFA: Još bio jedan lopov čovjek. Radio ovako, a bio lopov pa se poseri. A sve su znali kao, kaže njemu ova Tiđa, reče ona njemu ime: “Znam da nije niko neg ti. A vjeruj meni da ću zvati tvog šefa i reći mu.” A on, “Nisam, ja…” “Ja ti kažem da jesi.” Vidiš gadova.
NEVZETA: A to su ljudi takvi, ima ih svakakvih.
HANIFA: Mi sjednemo, uđe… “Što skačete? Jeste vi sjele da odmorite? ” Kažemo mi, “Jesmo”. “Odmorite, kad se odmorite, ustanite i radite. ”
NEVZETA: Da, da. Znao je da vrijedno radite, obavite svoj posao i onda imate pravo i sjesti i odmoriti se i sve drugo. Da, da.
HANIFA: Bila sam ja i dolje na otoku, isto. To smo isto čistile. I kancelarije smo čistile ove na otoku. Samo u toj jednoj zgradi.
NEVZETA: Da, da. Tehnički ured.
HANIFA: Pa da. Bilo je nas puno […] dosta je bilo. Bila je ova Tiđa, jedna što je …
NEVZETA: Da, da, puno žena je prošlo kroz Uljanik i za vrijeme svega toga… Dobro.
HANIFA: Dobro, ajde, šta da ti kažem. Radile smo i teško, i lakše, i sve, ali svukud nas je bilo. Po kancelarijama, po radionama, po… a joj! Najgore je kad dođeš u radione, a prljavo. Bile njihove žene, pa to…
NEVZETA: Zapušteno.
HANIFA: Uh! Ja sam baš čistila kako treba i ovo […]. A kaže, “Ne radi se tako”, kaže, „gospođo”. A kako? “Ne možeš ti tako izdržati.” Rekoh, izdržat ću, kako neću. “Dobro, vidim ja”, kaže, “ti radiš, svaka ti čast. Ali radile ste u Uljaniku, pa vidiš kako je.” E pa, one su radile, kao da nisu radile. Kaže, “Imaš pravo”.
NEVZETA: To je kako je ‘ko naučio, nije svak za svaki posao isto radio. Neko samo protrlja i ajd dalje i gotovo. A neko k’o da čisti sebi. To je tako.
HANIFA: Znam kad smo mi radile, sve radione… Đe god, zvali su mene.
NEVZETA: Zato što su znali da će se očistiti kako treba, da.
HANIFA: Kod Pipeta i kod ovoga… Rakić ga zvali.
NEVZETA: U stolarskoj je bio?
HANIFA: Da, svukud sam ja bila. Ali gdje sam god radila, svaka čast.
NEVZETA: Nije bilo primjedbi.
HANIFA: Pa da. Uđeš na kapiju, pa nalijevo. Evo ta radiona, tude. I tu sam isto, tu sam dugo radila. I nešto […], ne znam šta je bilo. Kaže Rakić, “Neće dobiti od mene više ni sata”. Ja njemu kažem sate i sate za žene, koje rade dobro i sve, a on se… tako nešto se posvađao.
NEVZETA: To je njihovo bilo, da. Nisu neki dogovor postigli, da.
HANIFA: Ali je taj Rakić bio pravo dobar čovjek. Star je bio više, ali bio je pravi. Na Verudi stanovo, i eto..
NEVZETA: Bilo i prošlo. Da.