AMRA: Danas je 28. 8. 2024. godine i došli smo u posjetu gospođi Hortensiji Teni Matulić.
TENI: Matulić. Ali ja sam Ortensia, bez H, jer ja nisam se rodila u ovoj državi.
AMRA: Da, tako…
TENI: Ecco… I bez j je isto.
AMRA: Ortensia, baš divno ime. I hoćete nam se malo predstaviti, reći kada ste se rodili?
TENI: A, 1941. Šta, završila sam srednju školu. Radila sam od početka od 1960. do 1992. u Uljaniku. Mirovinu sam si tamo zaradila i zahvaljujući toj mirovini ja danas mogu reći da živim puno puno bolje od puno onih koji su tek sad otišli. To je ono što je žalosno. Jer ja sam otišla onda sa 75%, ne samo ja, nego svi koji su otišli u ono vrijeme. A danas ja ne znam šta će ovi koji rade, od čega, kako će živjeti. Dobro, oni sada rade za mene, ali ja sam radila u ono vrijeme za one koji su otišli prije mene u mirovinu.
AMRA: Da, da… A kako vam je bilo djevojačko prezime?
TENI: Toncetti.
AMRA: Toncetti. Baš lijepo.
LEONIDA: Ali ne rade oni. Mi, ne radimo danas za vas. To je naopaka percepcija kad se kaže mi radimo za umirovljenike.
TENI: Ma da…
LEONIDA: Vi ste svoje uložili.
TENI: Sigurno. Ali to ide…
LEONIDA: To je najgore što se priča kao oni koji rade uzdržavaju umirovljenike.
TENI: Ma ne, nisam na to mislila. Ne znam, možda se ne znam izraziti, ali uvijek ona generacija koja ulaže sada za ove. Naravno, jer inače mi ne bi ni dobivali mirovine.
LEONIDA: Ali vi ste ulagali isto cijeli život.
TENI: Mi smo da…
AMRA: Pogotovo je vaša generacija jednu čitavu državu sagradila.
TENI: A da…
AMRA: Vi ste jako puno doprinijeli. Naša generacija je puno toga uništila, ali vaša generacija je puno toga stvorila.
TENI: Sve… prije svega, svi znamo da je Pulu, trebalo bi zahvaliti Franji Josipu koji je odredio da tu bude luka mornarička. Mi smo dobili Pulu. Ma lako što… I dobili smo sve te… sve ovo što imamo. Dobro ne kažem Rimljani, spomenici, ali kao grad. Grad smo dobili od Austrije. I sve smo dobili od njih. Došla je Italija, napravila je jako malo, ništa. I oni su htjeli zatvoriti brodogradilište, ali nisu uspjeli. I sada smo došli na to da ova država zatvori ovo brodogradilište.
AMRA: Da, strašno.
TENI: To je ne strašno, pre strašno. Evo to je nešto… i ne samo Austrija što nam je napravila grad i sve, ali dala nam je kulturu uzalud. Mi možemo pričat šta god hoćemo, ali oni su nam dali kulturu.
AMRA: Da, da…
LEONIDA: Dali su nam grad.
TENI: Da, da li su nam grad.
LEONIDA: Nije bilo tog grada dok nije došla Austrija.
TENI: Da, dok nije došla Austrija. Uzalud, ali to… Ja stvarno to pričam toj mojoj unuci jer ona zna ipak manje od mene, bez obzira što danas ima 29 godina. Ali u mojoj kući se uvijek pričalo, mislim. I… daleko od toga. Prihvatili smo što smo prihvatili. Ja neću reći da prijašnji sistem… Meni je bilo dobro. Isto sam radila i vidio si da ide naprijed. Ali danas vi ne vidite napredak. U tome je stvar, što ne vidi se napredak.
AMRA: Ne vidi se napredak.
TENI: U tome je stvar. Tako da, da stvarno Pula baš zaostaje. Baš zaostaje.
AMRA: Vi ste i kroz rad u Uljaniku vidjeli kako je to napredovalo, kako se razvijalo.
TENI: Ma sve, sve stvarno. Da, pa i same gradnje brodova. Kako smo, pa bili smo drugi u svijetu, ej! Šta, o čemu da pričamo? Za Uljanik je svak znao. Ma zna i danas… ovi vani. Ali… onaj tko bi trebao znati u Hrvatskoj, ne zna.
LEONIDA: Ne želi znati.
TENI: Ecco, ne želi znati…pa i Brodarski institut isto.
AMRA: … su uništili… jao.
TENI: Sve, sve.
AMRA: Koje to znanje… pameti…
TENI: Mislim…
AMRA: Jedan od najrelevantnijih takvih instituta na cijelom svijetu.
TENI: Ma mislim…
AMRA: Strašno. A recite koje ste vi sve poslove radili kad ste počeli?
TENI: A ja kad sam počela raditi najprije sam radila kao pointer. I ne znam, malo vremena. Ne mogu se sjetit točno. Tako da to je bilo pod financijskim.
LEONIDA: Što točno znači pointer?
AMRA: Pointer, to je bilo vođenje… norme, satove radnika i kooperanata, jer smo i onda imali kooperante. I po tome su dobivali plaću i na tim normama kako su radili. A poslije toga sam uvijek radila kao sekretarica. Najprije u konstrukciji, ali i bilo je dosta tih isto, recimo reformi, reorganizacija. Najprije u konstrukciji pa onda sam bila u prodaji, u projektu pa se konstrukcija, projekt i prodaja su se ujedinili. I onda sam ovdje, bio je inženjer Klasić.
AMRA: Aha, vi ste bili inženjeru Klasiću sekretarica.
TENI: Da, da, da. I poslije sam bila kod direktora brodogradilišta dole 1974. Kod inženjera Kuftića, poslije je došao Ruba. I… Poslije opet se trebalo mijenjati direktori, biraju ih svaki četiri godine. I onda mi je dosadilo. Jer ja sam taj tip, ja sam ta koja se mora njima prilagoditi. Stalno se oni mijenjaju, a nima ti druge. I onda sam bila otišla kod Bonče u pripremi. U pripremi kod njega jer on je… Mislim, isto dolazi uvijek na kolegij i ovo ono… I tako da sam otišla tamo, a znam puno njih. Mi je govorilo: “Ma šta ćeš ići tamo, ipak bit sekretarica.” To, ma sam rekla: “Šta, imat ću tamo veću plaću, znat ću raditi. Pa nije, mislim, šta sekretarica, Katica za sve.” Evo i tako da sam onda otišla u pripremu i iz pripreme u mirovinu.
AMRA: Da, ja vas se sjećam iz pripreme još. Kad sam ja došla…
TENI: A da, ja sam bila u pripremi.
AMRA: Da, ja sam došla u prodaju.
TENI: Evo, onda je bio došao Batelić za direktora.
AMRA: Da, da, da.
TENI: Jer Ruba je otišao u Lloyd i onda je on došao. Evo.
AMRA: A kako ste bili zadovoljni sa odnosom prema vama?
TENI: Odnos? Ne ja, nego svi. Mi smo se poštovali, svakog rukovodioca, ali i svaki rukovodioc je tebe poštovao. To je ona velika razlika. Što danas toga nema. Ja ne radim, ali čujem. Čujem kako pričaju.
AMRA: Kakav je ta odnos bio?
TENI: Da, ma ne, mislim. Mi smo uvijek slavili si rođendane stvarno onih pola sata, ej, ne više. Ali slavili su svi, direktor s nama, nije bilo da netko nije došao. Dobro, to su bile kutije keksa, neko piće i više šale nego drugo. Ali bili smo svi zajedno. A za vrijeme odmora kad nije bilo ništa, svi smo igrali. Ili onaj calcetto, mali nogomet smo imali. Ili ping pong. Mi smo svi igrali zajedno. Pogotovo inženjer Buršić bio je stvarno… mogao je ići na i na olimpijadu.
AMRA: Tada se sjećam da su pričali da su za vrijeme marende igrali ping pong.
TENI: Da, ping pong.
AMRA: To u direkciji gore.
TENI: Da, da. Imali smo stol i smo igrali. Ali to je bilo stvarno pola sata jer… ma niko nije ni pomislio da bi ostao dulje. Mislim, bila je disciplina.
AMRA: A ta disciplina je zapravo bila izlazila iz čovjeka.
TENI: Da, sve…
AMRA: Jer su tako ljudi bili odgojeni?
TENI: Da, sve. Ali sjećam se, radila sam kao sekretarica, kao direktora Kuftića, mislim ono, u brodogradilištu. I znate, ti ne možeš pustiti radno mjesto. Moraš uvijek naći nekoga tko će te zamijeniti. A pogotovo u ono vrijeme, dobro, poslije kad smo imali direktne linije sa telefonom…ali kad nam je poštu donosila Lidija, a radili smo sve o inozemstvu, ti stvarno si naručio broj i sad da se makneš, kako? Nije bilo moguće. I bila sam dole gdje je bila Orieta u…
AMRA: Kod ovih… stranih predstavnika.
TENI: Da, kod stranih predstavnika dole. Bila je tamo jedna mala na praksi. Ako može mi ići u General Turist po avionske karte. Jer moram si nekoga naći, ne mogu ja otići. I znate šta mi je rekla? Znaš, da neće da ide, da ona je tu na praksi, da nije kod tebe. Evo, već onda je to počelo, ali to je bilo već kraj kad sam ja radila, recimo. Ali već je onda to počelo da ta omladina nije… A ja sam rekla kad sam počela raditi, da sam se bojala i moje sjene. A kamo li da neću nešto… A koliko puta napraviš posao koji nije tvoj?
AMRA: Da, uvijek smo tako.
TENI: I ne samo to šef, rukovoditelj i već, kad zna ko će to napraviti, onda će on uvijek tome dati ko radi, jer to je tako.
AMRA: A recite, ta hijerarhija kako je to izgledalo?
TENI: Čujte, znate, ne mogu, pretpostavljam da ipak ne može svaki biti šef. Ne. A Mislim da je bilo više ljubomore među muškarcima, jer mi smo ipak na ta rukovodeća mjesta inženjere i ovo i ono imali sve… inteligenciju. Ali ne može biti svako rukovoditelj i pretpostavljam da među njima, a i vidjelo se da ima nekih trzavica i to je tako.
AMRA: A da li ste vi onda primijetili kako je bilo ženama u Brodogradnji? Onda ih je bilo puno manje kada se počelo. Kako se poslije to razvijalo? Da li je došlo više žena? Da li su uspjele na neka mjesta doći?
TENI: E da, dobro. U moje vrijeme došla je samo jedna koja je bila inženjer brodogradnje iz Kraljevice, a bilo je više njih koje su bili tehničari.
LEONIDA: Se sjećate možda kad je otprilike, koje godine ta žena došla?
TENI: Koje je to moglo biti…?
LEONIDA: Inženjerka iz Kraljevice.
AMRA: Prva inženjerka je bila gospođa Kosovka Vlašić koja je nažalost preminula.
TENI: Da, prije nje je bila ova došla. Nisam se sjetila Vlašićke. Vlašić je došla isto. Dobro, ona je radila isto u konstrukciji. Ova je bila baš projektant. Šarić se zvala. Došla je iz Kraljevice. A još smo imali jednu koja je bila tehničar tamo koja je bila isto jako dobra. Ali koje je ranije mjesto imala, ne znam.
LEONIDA: A otprilike koje su to godine bile kad su one došle?
TENI: To me previše pitate.
LEONIDA: 1970-ih? 1980-ih? Ako se možete sjetiti?
TENI: A to je moglo biti od 1975. Jer ja sam otišla iz prodaje, mislim, prodaja, konstrukcija i projekt 1974. Da li je Šalić došla… prije nego sam otišla, a ova druga je bila Gordana. I onda je bila gore, što se udala isto Gordana, za inženjera Kovača. Dobro, inače tehničara smo imali jer smo imali tehničku školu ovdje. Bila je Sonja. Ali inženjera, koliko znam, samo one dvije. Dobro… ali kako da kažemo, ona je završila brodogradnju. Kosovka, Vlašićka, ona je završila kemiju. Ne, da sada navijam za brodogradnju, da se razumijemo,
AMRA: [smijeh]
TENI: … ali to razlika velika. Ali to je moglo biti polovica 1970-ih.
LEONIDA: …  polovica 1970-ih…
TENI: Da, da, da. Puno puta je dolazila Vučinić koju je predavala brodogradnju na fakultetu. Ona je bila i dolazila, i znala je dolaziti puno puta kod nas. Ona je čak i doktorirala.
LEONIDA: Ona je držala obuku neku ili… bi samo došla kao konzultantica?
TENI: Ne znam, ne znam. Znate, predavala je na fakultetu i vjerojatno radi studenta recimo, takvu ulogu je ona imala.
LEONIDA: Aha, da, da, dovela bi studente.
TENI: Da, da, da, jer trebaju praksu i to.
AMRA: Sa fakulteta su dolazili učiti u Uljanik, na praksu… su jako bili povezani fakulteti
TENI: Da, da, da. I inženjer koji je završio… godinu dana on je bio po čitavom brodogradilištu. Vodio se pod uredom direktora. Tamo je dobivao plaću. Evo kod mene recimo, ne? Ali morali su proći sve odjele.
LEONIDA: Sve odjele.
TENI: E, i tamo gdje su oni vidjeli da im najviše leži, tamo su oni išli raditi.
LEONIDA: Dakle imali su izbor prema afinitetima.
TENI: Da, da. Jer ne leži svakome sve isto. Neko je bio više za pogon, neko je više…
LEONIDA: Da su bolje radili…
AMRA: Velika je to razlika, da li pogon ili projekti ili konstrukcija.
TENI: Da, da, da. A pa gotovo bili smo prvi koji smo uveli mehanografiju. Ja se sjećam, inženjer Jurčić. Kad sam mu ja bila rekla: “Ma kako druga brodogradilišta, pa još nemaju?” A rekao je: “Teni, nemaju inženjera Buršića.” Prvi smo bili koji smo ga… koji smo uveli tako nešto…
AMRA: A kako funkcionira ova mehanografija?
TENI: Molim?
AMRA: Kako funkcionira ova tamo?
TENI: Pa čujte, najprije su bile one kartice. Bili smo i na Olimpijadi, vodili su Olimpijadu i Sinković i Ružica.
LEONIDA: Sarajevo?
TENI: Da, u Sarajevu. I pokojni Franko, kako mu je bilo prezime, već sam zaboravila. I onda je on otišao u London.
AMRA: Oni su cijelu Sarajevo, cijelu Olimpijadu, je Uljanik vodio.
TENI: I to najprije je bilo sa nekim karticama, nisam tamo radila, ali znam da su iz financijskog jako puno otišle, kao bušačice na te kartice.
LEONIDA: Ja se sjećam prvi put u životu kad sam vidjela kompjuter, tu u školi. U gimnaziji su nas vodili u Uljanik da vidimo kompjuter.
TENI: Pa da, pa je.
LEONIDA: To je bilo, moglo biti, neka…
AMRA: 1976. ili 1977.
LEONIDA: Sedma, osma, neka.
TENI: Pa znam, recimo mi isto, kao sekretarice, kad smo već počeli na kompjuteru, nije bio više pisaći stroj ili nešto, nego si sve…
LEONIDA: To je bilo nešto ogromno.
TENI: A da, da, ono… u mehanografiji.
LEONIDA: A to je znači bilo u mehanografiji.
TENI: Da, u mehanografiji.
LEONIDA: Ogromno nešto, pa su nam objašnjavali lijepo što je to, čemu služi.
AMRA: Pa da, to je bilo rasadnik znanja i učenja i sve. A recite, Vi ste onda imali puno doticaja sa inozemstvom, sa međunarodnim, kad ste radili, predstavnike dočekivali, sve što je išlo kod direktora na pregovore…
TENI: Pa je, mislim, imali smo onu okruglu sobu i onda i oni, oprostite, moram ja malo vode. I onda, ne znamo to, iz TDM-a, iz Elektro, svi su dolazili kad su imali svoje goste, dolazili su u…
AMRA: U direkciju.
TENI: Da. U tu okruglu osobu, ne znam ako ste kad bila.
LEONIDA: Bili smo. Amra me vodila. Da, da, da. S onim predivnim namještajem koje je tata od Oriete napravio.
AMRA: Da.
TENI: Ne znam u kojoj je boji sada.
AMRA: A nije ni približno lijepo kako je bilo. Sada je u nekakvoj plavoj boji taj namještaj. A bio je crven od baršuna.
TENI: Pa i stolove znam da smo…Bili dali da se uredi tamo kod direktora i tako. A ono, skromno nije to bilo, a pogotovo pred… Jer znate, radili smo sa strancima, mi smo morali pred Božić imati Božić.
AMRA: Da, da, da, uvijek je bio domjenak za Božić.
TENI: Da, za Božić. Ali gradili smo i za Ruse. Ali nikad nisu bili zajedno sa Rusima. Sa Rusima je bilo uvijek onda posebno. Jer oni su morali i kad bi bili otišli na neki ručak, oni su uvijek njihovu centralu trebali pitati da li mogu ići. Da, i oni su i nisu bili u privatne stanove, jer za njih je trebalo brodogradilište.
AMRA: Da, znači stanove. Mi smo imali stanove svoje za te, recimo, za Kineze, za Ruse i za te neke predstavnike.
TENI: Da, da, da. Ma dobro, ali na svu sreću za Kineze su se… Nismo niti jedan brod isporučili jer oni su odustali. I to s jedne strane je bilo i dobro jer to su riječni maleni brodovi, onda su oni odustali od te gradnje. Ne znam zašto. A najviše novaca smo uvijek imali od Rusa, pogotovo paroma. Nikad nismo imali toliko novaca koliko kad smo gradili ove za prijevoz vagona.
AMRA: A znate vi da…
TENI: Uvijek su nas oni spasili, ma ne nas, pa 30 brodova se onda radilo, 10 mi, 10 Rijeka i 10 Split. I kad je bila kriza, ono što je najbitnije što bi ovi naši trebali shvatiti, kad je bila kriza u brodogradnji, već smo bili Jadranbrod, ne? I onda se odlučilo: tko će graditi za sjeverni Jadran, za Splošnu, tko će graditi za južni Jadran, naravno Split, Rijeka. I oni su radili za Atlantsku plovidbu i mi i Rijeka smo još gradili za poslije…
AMRA: Jugoliniju.
TENI: Ne Jugoliniju, da gradili smo i za Jugoliniju, nego Jugoliniju. Da. Pa 52 broda, Croatia Line kad su im promijenili ime, su naslijedili. Koliko brodova ima?
AMRA: Nula.
TENI: Nula. Uništila je kompletno svih uništila.
LEONIDA: I sad ova tragedija što se dogodila.
TENI: Evo, ma ne, ne, to je Jugolinija. Ja sam rekla, 52 broda, ne jedan. Pa ko ih je kupio? Ma da je platio brod ne znam koliko, on je dobio linije.
AMRA: Da, uništili su kompletno tu Jugoliniju.
TENI: Da, uništili.
LEONIDA: A znači Jugolinija i Jadrolinija su odvojene?
TENI: Odvojene, da, i Jadrolinija.
LEONIDA: Ja se sjećam Jugolinije, pa sam mislila da je samo poslije transformirano ime.
TENI: Ne, ne, ne.
AMRA: Jugolinija je pretvorena u Croatia Line. I onda je uništena kompletno. Samo mi smo sagradili jedno šest, sedam brodova za njih.
TENI: Pa da, radili smo puno. Zadnji, da. Da. Ma ne, ne, ne, to se ne da… Ne znam kako će se izvući sada 3. maj, ali ovo što su napravili sa 3. majem, onda brodovi koji su… Ja mislim da je pokojni Dundara bio projektant tih brodova za Kanadu. Koji sad gradi… Jer ja sam bila u mirovini.
AMRA: Jer to su naši brodovi, i mi smo, ja sam vodila pregovore za te brodove. I ugovore pisala i sad to kao 3. maj ima….
TENI: Da, evo. Pa mislim…
AMRA: Strašno.
TENI: Ma šta da se kaže?
LEONIDA: Rekli ste nam kad smo došle da je u ovoj kući rođen vaš nono.
TENI: Ne, nono je napravio kuću. Tata mi je rođen tu.
LEONIDA: A tata je rođen tu?
TENI: Tata i ja.
LEONIDA: A nono je rođen iste godine…
TENI: Ne znam.
LEONIDA: … kad je Uljanik, kad se Uljanik osnovao.
TENI: Uljanik, da 1856. Da, da, da. Ali ne znam gdje se… gdje mi se rodio nono.
AMRA: A da li su vaši preci radili u Uljaniku? Tata?
TENI: Da, tata mi je radio ko stolar u Uljaniku, ali išao je…bio je srčani bolesnik, išao je… Ja sam ostala kao dijete s 12 godina bez tate. Da, otišao je u invalidsku mirovinu.
LEONIDA: Vi ste imali u Uljaniku sve?
TENI: Sve. Mi smo bili država u državi.
LEONIDA: Ambulantu, laboratorij…
TENI: Sve. Jedino nismo imali neurologa. Drugo sve. I ginekologa, i zubara, da, previjalište… Ma sve, uho grlo nos, internistu, sve smo imali. I samo si se zapisao. Naravno, išao si sa kartončićima. Ne, ovi su bili popodne, poslije radnog vremena. A ujutro kad si išao, isto kod doktora, imao si kartončić. Šef ti je napisao kad si otišao, a doktor ti je napisao kad si bio gotov. Jer od naše ambulante ići na otok… e, ti treba.
AMRA: 20-30 min.
TENI: Nije to… Brodogradilište je veliko.
LEONIDA: To je grad u gradu.
TENI: Da, grad u gradu. Pa ja uvijek kažem, mi smo bili stvarno, sve smo imali.
AMRA: A rekli ste prije kako ste…
TENI: Imali smo dvije bolnice, jer vi ste mogli ići i u vojnu bolnicu. I stanovništvo nije bilo tako staro. I to je jedno.
AMRA: Istina. Bilo je baš tako. Bilo je mlado stanovništvo.
TENI: Jer ko god je htio ići u vojnoj bolnici nikoga nisu odbili. Jer ja sam imala jedan fibrom na nogi.
AMRA: A recite, vaš suprug nije radio Uljaniku?
TENI: Ne, on je radio Elektroistri. Ne, on je završio učiteljsku i radio tri godine u Svetom Petru. Poslije smo se vjenčali, dobio je posao u Elektroistri za stručno obrazovanje. Znate, onda je bilo radnici… e. I u međuvremenu je završio pravo kojeg nikad nije priznao jer on je govorio kad bi rekla “Nikola pa ipak si završio pravo.”, “Ma šta te varene škole, to su ti škole na špiritjeru.” “Da, šta računaš ti, više dala meni moja učiteljska nego…” A inače, ako je htio ići u školu… On je sa Brača. Onda je bila samo osnovna škola. On je bio u sjemeništu u Splitu. I onda da. I onda vidio da neće ići dalje. Ali… i htio je ići svakako u učiteljsku, morao je polagati jer onda je bila mala matura. Jugoslavija mu, onda nisu priznavali, onda je morao polagati sve ispite da bi se mogao upisati u učiteljsku. I je rekao da… Možda bi bio pošao u popove, ko zna, perche, od kada postoji selo, uvijek iz njegove familije je netko bio svećenik. I on je bio predodređen da bude anche. Ali, evo, za svu sreću, perche tako ne bi ga našla. Ali on je rekao: “Ne, vjera je nešto drugo.” Ali da mrze popove. Je rekao: “Mi smo ih služili.” Je rekao: “Jer narod nije imao, ali njima nose. I oni su jeli, a mi smo gladovali.” Je rekao “Meni nije falilo ništa. Ja sam imao i dali su mi znanje. Ja sam u recimo taj peti razred, četvrti, ne, prvi gimnazije je to bilo jer onda je to bila gimnazija u ono vrijeme. Ja sam učio francuski, grčki, latinski i ruski. I engleski. Pet jezika.” A recimo latinski i grčki on do zadnjeg dana ga je baš i francuski. Jer je rekao oni su mi dali znanje. Jednom kad je otišao isto na toj komisiji kad je trebao i polagati ispite. “Ma šta ti dolaziš kad neke stvari znaš više nego i mi?” Znate, nije bilo onda inteligencije. A on je rekao: “Stvarno, oni su što se tiče znanja dali su mi sve. Ali, mi smo gladovali.” A je rekao: “Ma šta je najviše, mi smo ih služili.”
AMRA: I ne daju djece, a oni je…
LEONIDA: A kako je došlo do toga da ste se vi nakon škole zaposlili u Uljaniku? Jeste htjeli ići u Uljanik ili?
TENI: Ne, onda ste se zaposlili. Tako sam dobila… Ja sam išla na biro rada.
LEONIDA: Aha, sa biroa su vas poslali.
TENI: Da, ja sam već radila prvog osmog.
LEONIDA: Odmah nakon škole, na biro?
TENI: Da, odmah na biro i oni su me tamo poslali i onda sam tamo išla.
AMRA: A završili ste gimnaziju ili?
TENI: Ne, ja znam… E, sad ću vam ja ispričati. Ja sam završila dvije srednje. Moj san je bio biti modni kreator. I kad sam ja rekla mojoj mami, onda sam mogla samo ići u Zagreb. Brat mi je bio već oženjen, ona udovica, mene… Da i ja joj idem u Zagreb. Za nju je to bila oprostite na izrazu “da se idem tamo…” da ne kažem, da ne ponovim. I onda sam ja njoj rekla: “Pa dobro, prodaj kuću, idemo zajedno.” Ideje od tko ima 14 godina. I onda sam se ja upisala u žensku stručnu školu jer sam mislila tu ću naučiti kroj, ovo ono. Da, godinu dana je to bilo to. Poslije se škola, jer trikotaža nije imala učenike…
LEONIDA: Arena.
TENI: Da, nije imala. Na pletački smjer. A dobro, išla sam na taj pletački, išla sam isto u školu, naučila sam krojeve, ovo ono, i kad sam završila, onda sam upisala upravnu. I završila sam upravnu. Tako da sam upravni tehničar. Da, jer meni je bilo ono… Bila sam uvijek jako dobar đak, nisam ni maturu polagala, ni ništa. Ali htjela sam to. I onda sam mislila imat ću 18 godina, mama će me pustiti. I evo, tako da… ne ostvaruju se uvijek snovi.
LEONIDA: A jeste kad poslije kreirali nešto za sebe? Vidimo ovdje šivaču mašinu.
TENI: Da, još uvijek. Dobro, dođite.
AMRA: Ja se sjećam kako ste uvijek bili elegantni i lijepi. Sjećam se onih vaših bijelih košulja, sa nekakvim da…
TENI: Da, jer ja sam si uvijek šivala sama. A kad smo gradili Dalmaciju i Istru…
AMRA: Istra, to su putnički brodovi.
TENI: Da, putnički. Imali su i sve gore i bazene i sve. Ali i za Jugoliniju to su bili brodovi. Onda smo mi žene sve išle, da bi na vrijeme, da ne bi kasnili, da ne plaćamo penale. Mi smo sve žene iz Uprave, ma nisam iz Uprave, čak i oni iz TDM-a koji nisu imali uopće veze sa Brodogradilištem. Dobro, radili su motore za nas. Ali, bili smo svi zajedno, ali opet su bili i drugi. Svi smo mi išli čistiti stakla, jer je bilo stakla…
LEONIDA: A samo žene su čistile?
TENI: Samo žene.
LEONIDA: Nijedan muški nije išao čistiti?
TENI: Ne, samo žene. Samo žene. To smo mi čistile.
LEONIDA: Dakle, bez obzira..
TENI: Ali znali smo čistiti i subotom, neradnom subotom. Znam, jer škver bi se bio… isprljao, znate, radnici, kooperanti, sve, sve bacaju. Mi smo išli u jednu, i to kad je bila neradna subota, našu subotu smo znali ići čistiti brodogradilište od smeća. I to smo znali ići.
LEONIDA: Bez obzira na to kada ste radili.
TENI: Da, bez obzira. Ali svi, bili bi došli direktori, svi. Nije tu bilo razlike. U tome je stvar, pa… kad smo tehnički opis isto trebali potpisati sa… ne Jugolinijom, nego… da, sa Jugolinijom. Trebalo je ići potpisati, trebalo je tehnički opis odnijeti na potpis, inženjeri su išli naravno. Nije bilo kao danas. To se sve uvezivalo i na onaj geštetner, na onaj špirit, Alma je to radila kod nas, to se je štampalo. Mi smo do pola noći ako i ne i više kontrolirali sve stranice da nešto ne fali, da ne bi pofalilo jer je tehnički opis…
AMRA: … najvažniji dokument.
TENI: … i to da najvažniji dokument. Jer ujutro u 5 sati oni su išli s autobusom u Rijeku. Nosili to.
AMRA: Mi smo nekada cijele noći pregovarali, do ujutro, kada su bile primopredaje.
TENI: Pa da, pa pogotovo primopredaje, da.
AMRA: … kad su bile i slične stvari, pregovori, do dva, tri, četiri u noći. To je bilo…
TENI: Da, pa je.
AMRA: Nije se uopće pitalo.
TENI: Ma da, pa ja znam kad smo mi isto predavali brodove, pa Rusi. Trebaš ih dočekati, dolaze s avionom i onda… a nemaš druge nego čekaš. A znam, jednom smo radili brodove za Grčku. A kako se zvao onaj brodovlasnik? Sam ga zaboravila. Da li je to bio Liricis?
AMRA: Liricis, Liricis je to bio.
TENI: Ja mislim da. I nije htio primiti brod. Mi smo htjeli svakako da ga primi 31.12. radi rate, mislim. Ne! Ratu će nam on poslije nove godine isplatit, ali da nam primi brod prije… Prije, tako da imamo zaokruženo koliko smo…
LEONIDA: Godinu.
TENI: Da, godinu, ali opet njemu nosi ona jedna godina.
AMRA: Godina, starosti broda.
TENI: Starost broda, da. I onda ne znam kako su se dogovorili, ali uglavnom mi smo, taj 31. bili stalno tamo. Ja mislim da su nam oni isplatili novac, mislim ratu, a da smo mi…
AMRA: Svjedodžbu dali za iduću godinu.
TENI: Da, za iduću godinu.
AMRA: Da, to je moguće.
TENI: Da, ma mislim, nije to jednostavno. A Radolović, mislim stvarno, on je vodio brodogradilište baš ko niko. Ali sva, ma sva ona generacija s njim…
AMRA: Da, baš su svi bili…
TENI: … svi, oni su baš bili… A valjda ih je znao voditi ili ne znam, stvarno, svi, svi, svi, svi, svi što su bili u kolegiju, ne.
AMRA: Ste Vi bili na kolegiju ili niste?
TENI: Ne, ne, ne.
AMRA: To je Karlova sekretarica…
TENI: Ne, niti ona. Oni su si sve vodili sami.
LEONIDA: Zapisnike su sami?
TENI: Da, da, da.
LEONIDA: Dakle nitko osim uprave nije imao pristup..
TENI: Ne.
AMRA: Poslije su bili, nakon toga je bila ova Pavlina, ona je stenografiju radila.
TENI: Da, možda bi, imali smo mi isto ovo, gore je radila Paris i sve, ali ne. Nitko nije bio prisutan na kolegiju. Ni na, niti jedan kolegij. Niti kod direktora brodogradilišta, niti kod generalnog.
LEONIDA: I nikad nijedna žena nije bila u upravi?
TENI: U upravi ne. U upravi nije bila niti jedna žena.
LEONIDA: Je li to smetalo nekome?
TENI: Čekajte, ne. Ne, nije smetalo. Znate, recimo to su bile i godine kad nije bilo toliko sposobnih ljudi. Još uvijek su se… Mislim ne možeš ti biti… Jedino je bilo u deviznom, ali uvijek je ipak pod brodograd… pod financijskim, bila je Jelača koja je vodila devizni odjel.
AMRA: Ona je bila iznimna žena, iznimno pametna i stručna.
TENI: Da.