AMRA: Danas je 7. 9. 2024. godine i danas imamo priliku razgovarati sa gospođom Sonjom Hajduka Lukenić, koja nije Hrvatica, odnosno je Hrvatica, ali nije iz Hrvatske. I koja nije radila u Uljaniku, ali zapravo je radila u Uljaniku i sad ćemo je zamoliti da nam se predstavi i kaže kako je ona došla u kontakt s Uljanikom i koja su njezina iskustva u tom smislu.
SONJA: Dobro večer. Moje ime je Sonja Hajduka, i Lukenić. Ja sam iz Madrida, Španjolka i ekonomista po profesiji. Uljanik, kontakt sa Uljanikom, mislim da smo uspostavili negdje oko 1987.–1988. godine, kada… Moram objasniti prvo, radila sam u jednu firmu koja se zvala Transmadrid i koja se bavila sa vanjskom trgovinom. Mi smo bili neka vrsta kao broker i posrednici. Otac je bio direktor, vlasnik firme i 1987. mislim da je… Stupilo se u kontakt radi toga što se on već nekoliko godina bavio oko brodogradnje i tražio je brodove u Hrvatskoj. I isto tako Španjolce koji su bili zainteresirani da te brodove grade u Hrvatskoj. Isto tako je bilo obrnuto, tražilo se isto tako i neke…
AMRA: Opremu?
SONJA: Ne, hoću reći, prve operacije je on, zapravo je prodavao brodove koji su se gradili u Španjolskoj, ali su ih kupovali, na primjer, Slobodna plovidba Šibenik.
AMRA: I tankerska plovidba isto.
SONJA: I tankerska plovidba. Tako da je od samog početka mislim da je liaison bila zapravo, brodovi koji su iz Španjolske, su se mislim prodavali…
AMRA: … hrvatskim brodarima.
SONJA: Hrvatskim brodarima. Ali onda se desilo da je jedan armador…
AMRA: Brodovlasnik.
SONJA: Brodovlasnik se zainteresirao za mogućnosti da se napravi nekoliko tankera u Hrvatskoj i tražio je Transmadrid da mu pronađe najbolje uvjete i brodogradilište tu u Hrvatskoj. To je počelo 1988. godine, došao je u Uljaniku, mislim da se upoznao, prvi kontakt je bio gospodin Pamić i gospodin Marchi, Dario Marchi. Oni su po prvi put se upoznali, malo porazgovarali. Nisu baš previše bili zainteresirani, nije im, pretpostavljam, bilo jasno, te interese ili možda taj brodovlasnik. Tako da je prvi kontakt, mislim da je bio dosta hladan i neuspješan. Međutim, nakon toga ponovo su stupili u kontakt, malo više o tome diskutirali i pristali da se upoznamo sa brodovlasnikom koji je onda došao Uljanik. I s time je pokrenuta priča, mislim da prva dva broda su se onda napravili u to doba i baš mislim da je za treći brod je već iskrsnuo…
AMRA: Rat.
SONJA: Rat, već je bio rat. Već je bio ugovor i potpisan, već je mislim prva faza je bila čak i dovršena. I onda je izbio rat i tu je velika panika se digla sa strane brodovlasnika, koji je jednostavno… Nije znao da li da se izvuče ili da se izvuče iz toga. I tu mislim da moj otac je stvarno napravio veliku stvar, psihološku vjerojatno. Da je ga animirao da riziko mu se isplati i da jednostavno nastavi sa projektom. Ja mislim da to je omogućilo jednostavno da onda se i uspijeva još ne znam koliko brodova.
AMRA: Sve skupa šest. U prvoj fazi dva, poslije toga još dva i sad na kraju još dva. Što je jako puno za…
SONJA: Za isti brodovlasnik.
AMRA: I kako je vama izgledalo, kad si ti prvi put došla, kakve si ti imala impresije kad si došla raditi s nama u Uljanik, kako ti je to izgledalo?
SONJA: Ja, mislim, moram priznati što se tiče ta ekonomija i moj način kako sam razmišljala, moja karijera… Dosta sam bila skeptična jer financije i razno razne brojke u ekonomiji me uopće ne zanimaju. Tako da mogućnosti da kontaktiram i direktno vidim proizvod mi je to bilo jako zanimljivo. Meni je bilo to ono kad gledaš nešto konkretno, nešto će se graditi.
AMRA: Da, to je fascinacija u brodogradnji.
SONJA: Upravo to. Tako da za mene je bila prilika. Ja mislim da sam i zamolila otac da me stvarno pusti da se upustim u projekt. Jer sam znala da nešto raste. To znači počneš projekt i vidiš na koncu nešto što se desi, što možeš dirati.
AMRA: Da.
SONJA: Nisu samo brojke u pitanju. I zato mislim da kada sam došla, meni je to bilo kao malo dijete kad dođe u onaj lunapark i može gledati kako se te brodove, konstrukcije, grade. Vidjela sam… Dobro, vidjela sam da što se tiče žene, baš puno nije bilo. I pogotovo u položaju, komercijalnom položaju. Je, u administracija i meni je bilo, mislim… Ti si me spašavala u smislu da je ipak… Mislim bila si.
AMRA: Ti i ja smo bile jedine žene.
SONJA: Ja mislim što su bili, neki dvadeset muškarca i samo dvije žene. Tako da tu se vidjelo da je, kako se kaže, jedan posao koji vodi samo muška glava. Da li je radi toga što se smatra da siderurgia je teška? Ne znam, iskreno rečeno ne znam. Jer sam imala priliku poslije, zahvaljujući te poslove u Uljaniku, isto tako prodavati lim, brodski lim. Isto tako sam išla u Arcelor, mislim u sjeveru Španjolske. I tamo sam imala mogućnosti da vidim da ipak ima više žena i u komercijali i isto tako u razne odjeljenja Arcelora. Tako da… Ne znam, ne mogu isto tako reći da Španjolska je bila u tom pogledu, imala je više mogućnosti da žene može raditi u te sektore. Jer to je laž. Dan-danas još je komparativa, mislim da smo, ni 35% žena u glavnih položaja, diversija, to je jako malo. Sad pokušavaju, mislim vlada ova, socijalisti pokušavaju da se to više brani. I čak da se to i za velike poduzeće čak da bude to kao jedan zakon. Mislim jednostavno da se dođe do 50-50, ali još je teško. Još se brane…
AMRA: Ne daju se.
SONJA: Još se ne daju. I… Koja je moja impresija? Ja mislim da ako sad retroaktivamente gledam, mislim da posao ili barem aktivnosti sa ženama koje su bili u Uljaniku, koje sam ja imala priliku poslije kontaktirati vezano za proizvode ili za kredite. Za mene je bilo apsolutno lakše razumijevanje i čak kad su bili problemi meni je bilo lakše ih riješiti.
AMRA: Pa naravno, to je uvijek tako.
SONJA: Mislim, problem što sam vidjela od uvijek je da muškarac je dosta, kako bih rekla, zatvoren. Ako nešto on ne vidi, neće vidjeti i ne želi pronaći neko rješenje. On je dosta standard u tom pogledu, a žena uvijek ima mogućnost biti fleksibilnija i nekako se implicirati. Ona ipak osobno se, kako se kaže.
AMRA: Zauzme se za nešto.
SONJA: Se zauzme. Eto, to sam vidjela. A isto tako je to i moj način rada. Ja kada kažem tipično, sigurno si čula u puno poduzeća, no es nada personal.
AMRA: Da, nije kao osobno.
SONJA: Nije kao osobno. Je, sve je osobno. Tako da je to apsurd negirati. A žena, ja mislim da tu se implicira radi toga jer ona razmatra. Ako radi, ona radi radi toga što ona želi to raditi i želi biti kreativna u smislu da završi posao i da taj posao bude dobro napravljen. A ne, mislim, radiš, ali ne razmišljaš da li će taj posao biti gotov ili neće biti gotov. Taj način, to je za mene šlampanje. Ja ako radim, onda radim i hoću da to bude dobro napravljeno. A ako treba, mislim, simplicirati i potražiti ekstra rješenja, ja ću se trošiti da pronađem ta ekstra rješenja. Mislim da to je razlika između ponašanje, kako se muškarac ponaša prema probleme u jednu firmu. Ali to je osobno.
AMRA: Onda bila si zadovoljna sa…
SONJA: Uljanikom? Ja sam bila jako zadovoljna. Pogotovo što su mi priuštili da participiram u te faze, u te projekte, u problematike.
AMRA: Bilo je svakakve problematike. Pogotovo na kraju.
SONJA: Na kraju su bile jako teške…
AMRA: Jako teške situacije.
SONJA: Teške. Mislim da čak moram reći da nažalost. I opet, kažem to nije, nešto što se kaže nije personal. Je, bilo jako personal da taj brodovlasnik na koncu se ponašao strahovito, strahovito loše, nepošteno. Baš onako kako bi rekli, ne samo no profesional, nego skoro criminal. I mislim da to je velika šteta. Ali naravno, i brodovlasnik je imao i tri generacije direkcije, što isto tako moramo razumjeti. Na početku je bio taj Tobar, onda poslije je bio Ferrer, i onda treće je bio vlasnik, mislim zapravo taj Cremades. I naravno to su tri različitih mišljenja i tri različitih kako se kaže…
AMRA: Načina rada.
SONJA: Rada. Ali, očigledno, mislim vlasnik, ovaj zadnji, je bio najtvrđi. Ja mislim, rezultat je bio najtvrđi.
AMRA: Teški pregovori i mučni, i nerazumno sve na kraju.
SONJA: Ja mislim da čak je pregovor bio namjerno namješten da ne bude.
AMRA: Da. Da ne bude.
SONJA: On je bojkotirao.
AMRA: Da. Sjećaš li se kad nam nisu dali grijanje, kad smo bili u hladnim sobama, kada smo pregovarali, kad dvadesetak sati nam nisu ponudili ništa, ni za popiti, ni ništa? To je baš bilo onako zlostavljanje.
SONJA: To je bojkot.
AMRA: To je bio bojkot. A reci mi kako si ti doživjela ove zadnje dane kada je sve to propalo? Ti si ostala u Uljaniku u svim fazama od najvišeg uspjeha, od onog savršeno točno isporučenih brodova do svih ovih problema koji su nas snašli. Kako ste vi to doživjeli, recimo u tvojoj firmi i ti osobno?
SONJA: Pa firma, firma se zatvorila. Ja mislim akonto jednostavno da više nije bilo budućnost, u tim projektima vezano za brodogradnju. I ta… Nezavršetak te ugovore su isto tako nam napravili ogromnu štetu. Tako da u tom pogledu je bilo probleme ekonomske nerješive koje jednostavno su doveli do zatvaranja firme. To je, mislim, konzekvencija. A s druge strane, kada je bilo lijepo doba, ja mislim da je to, čak imam anegdote prekrasne, vezano za otac. Otac mi je umro 1995. A predao se, mislim, taj jedan od brodova je bilo, ne znam, nakon toga šest mjeseci, nakon što je umro, može biti. I predsednik Radolović je napravio veliku feštu u Brione. I čak je doveo, kako se zove one fijakere sa onim lipicanerama?
AMRA: Kočije, da.
SONJA: Kočija, kočija, kočija. I on je imao jedan prekrasni gest prema meni. Radi toga što je pozvao nas je i cijela delegacija od ovoga brodovlasnika je došla. I tu je odredio da oni idu na onaj mali, kako se kaže, vlakić. Da se, mislim, naprave taj tur. A za stari Cremades i kćerka, bio je čak i onaj mlađi sin. Mislim, sad ne mogu se sjetiti kako se on zvao. On je koji se nije bavio sa brodogradnjom. I onda oni su htjeli svi tri biti u taj fijaker. I onda je rekao Radolović, neka se mali sin spusti iz fijaker. Jer moram, to je moje mjesto, tako je odredio. I sjećam se da je stari Cremades ga je pogledao. U smislu, znaš ono, “kako ti odlučuješ?”. A ja sam ti vlasnik, mislim, brodovlasnik koji je došao tu. Ali tu je on imao gest. Ja mislim, in memoriam od mog tate.
AMRA: Ali on je imao tu u sebi neku pravdu kada je htio pokazati tko je važan u smislu, tko je doprinio Uljaniku. I da je to gest prema tvom ocu, sigurno.
SONJA: Da. Baš, baš.
AMRA: Jako ljudski.
SONJA: I ništa, onda prvo su bili kiseli, što sam ušla u fijaker. Ali onda su se poslije opustili. Pa smo čak i pjevali, tako da je bilo jako lijepo. I ta fešta, mislim, i taj ručak je bilo divno. Tako da, mislim da, sa te strane, Uljanik je bio, kako bih rekla, jako širok. Široka duša. Kad su se radili te projekte, kad su pjevali, su bili stvarno, mislim, muy generosos.
AMRA: Da, da, da.
SONJA: Kad su bili problemi, bili su dosta aktivni, u smislu da se taj problem riješi.
AMRA: Da. Uvijek smo nastojali riješiti.
SONJA: Uvijek. Uvijek je bilo tu, ajde, treba popustiti ovdje ili ovdje ćemo se ponovo diskutirati. To znači, bilo je stvarno jako dobar dijalog. Ima druga poduzeća što kaže ovo, no sir, i gotovo.
AMRA: A mi smo se jako unosili u to. Mislim, bilo jako kao osobno. Mi smo to htjeli riješiti. Pa znaš koliko smo puta bili u Madridu kad smo riješavali.
SONJA: Da.
AMRA: Ja mislim, jedno 12 puta u tih dvije, tri godine. Stalno smo pokušavali. Pregovarati i riješiti.
SONJA: Da, da. Tako da, mislim, ja imam jako, jako lepo, mislim, kako se kaže…
AMRA: Mišljenje.
SONJA: Mišljenje, pogotovo što mislim da imala sam i priliku i čak se sjećaš kad je bio problem financiranje.
AMRA: Da.
SONJA: Mislim, poslije rata, bilo je pomankanje nekih kredita i onda je, mislim, tu moj brat bio jako abil. Mislim, inteligentan radi toga što je otvorio jednu kreditnu liniju.
AMRA: Da, da.
SONJA: Za jednu, u to doba odnose sa novom Hrvatskom se uopće nije bilo. I ja mislim da je on zapravo ponovo otvorio te branše između banke.
AMRA: Točno, sjećam se. Nabavu skupocjene opreme i svih potrebnih djelovanja.
SONJA: Nekih 20 milijuna. 20 milijuna dolara se sjećam. I tu je stvarno sam se tu umiješala, uživala. Uživala. I kako kažem, svaka stvar koja se kupovala ili prodala, možeš ju dirat.
Ja sam to obožavala. I isto tako meni je, mislim, puno pomagao Roberto Pieri.
AMRA: Da, da.
SONJA: Jer, mislim, on kao osoba je u tom pogledu jako, kako se kaže, profesional. Užasno brz, inteligentan, spretan i znao jako dobro, mislim, kako to sve koordinirati. I sa mnom je bio kao da sam mu kćerka. Mislim, jako me protežirao u tom pogledu i čak me upozorio za neke, mislim, tih. Tako da moram biti jako zahvalna u tom pogledu što je, što je stvarno bio jako fer prema meni. Tako da mislim da, osim, mislim što se tu drugih brodogradnja tiče, u Hrvatskoj sam imala priliku kontaktirati radi lim. Brodski lim se otvorio, isto tako za koju čita i kreditnu liniju. Tako da sam imala i čast da upoznam Nevenku Balen od 3. Maja.
AMRA: Da, da, da.
SONJA: Što mi je bila isto tako jako, jako interesantna žena. Isto tako jako, mislim, baš, ono, voli raditi svoje i to dobro napraviti. Onda isto tako sam upoznala direkcija od Trogira i od Splita.
AMRA: Znači cijelu brodogradnju ste…
SONJA: Jesam, jesam. I tu smo je uspjeli onda prodati taj brodski lim i imala sam, mislim, stvarno. Moram reći da za mene, mislim, ta experiencia tih godina mi je bila vrhunska.
AMRA: To tako izgradi čovjeka, takvi komplicirani poslovi te izgrade jako.
SONJA: Da, da. A pogotovo što su poslovi koji su ipak teška industrija. Ne govorimo sad, šta ja znam, ovo, nova tehnologija, sve čisto, sve online. Ne, ne, ovo, ovo stvarno.
AMRA: Materijalno.
SONJA: Materijalno. Imam jednu anegdotu što je strahovito bila, dramatična. Skoro su poginuli dva od posade koji su radili onu probu za onaj, znaš onaj brod što treba staviti gore za spašavanje.
AMRA: Brod na (…), da on je ovaj što leti dolje.
SONJA: Upravo tako.
AMRA: Ovako velik kao kapsula koja onako padne dolje. Da, da. To znam da je bilo, sa Bilbaom je to bilo.
SONJA: Upravo tako.
AMRA: To sam ja bila u Madridu kad smo to pokušavali riješiti.
SONJA: Bila sam onda, mislim, ne, s tobom ne, ne znam zašto, išla sam sama. Barem prvi kontakt, smo išli sami. Da, i onda si mi tražila da pronađem neki advokat.
AMRA: Da, da.
SONJA: Se sjećam, da. Išli smo tamo kod proizvođača.
AMRA: Da.
SONJA: I da objasnimo šta se desilo. I prvi argument, mislim, ništa, ne trza, kažem, pa dva su skoro poginuli, mislim, jer nije ovaj, nije funkcioniralo, ne. I prvi argument, dođite sad ću vam pokazati, gdje mi radimo testiranja.
AMRA: Da.
SONJA: Testiranja su radili u bazenu! Mislim, ja sam skoro pala u nesvijest, a direktorica je bila žena. I onda sam, ja se usudila, jednostavno je rekla, mislim, to je nonsense da si mi pokazala to.
AMRA: Da.
SONJA: Ti si gotova. Jednostavno, ja to ne mogu braniti. Mislim, pa ne možeš testirati u bazenu. Mislim, pa skoro dvije osobe su skoro poginule. I tu je onda ona shvatila da je loše prošla. I tu onda sam, kad sam, pretpostavljam, poslali izvještaj, onda si ti tražila advokat. I srećom se, mislim…
AMRA: Sve je dobro završilo.
SONJA: Sve je dobro.
AMRA: Nagodili smo se, ja mislim ne znam…
SONJA: Ja mislim da je ona napravila novi.
AMRA: Novi, da.
SONJA: Novi i isporučila besplatno.
AMRA: Da, besplatno.
SONJA: Ali je bilo…
AMRA: Da, sjećam se… Je, je, anegdote su to. Jako su zanimljive te situacije.
SONJA: Da. A što se tiče s tobom, ja mislim da naša suradnja, mislim, profesionalna, što se mene tiče je bila apsolutno perfektna.
AMRA: Da. Odlično smo radile.
SONJA: Dobru komunikaciju, mimo poteškoće. Kad su bile poteškoće. Isto tako.
AMRA: Da uvijek smo našli neku soluciju.
SONJA: Ali ja vjerujem da radi toga što je žena, ja mislim da uvijek pokušava pronaći jedno rješenje.
AMRA: Smiri situaciju, je diplomat, naći rješenje koje će biti svakom dobro i tako. Eto, zapravo nas je brodogradnja sprijateljila i tako je to. Ti si sad promijenila smjer života jer si se dala u umjetnost. Imali smo priliku biti jučer na tvojoj drugoj izložbi u Puli koja je bila izvrsna. U kojoj si isto napravila neku zanimljivu knjigu koja govori o tvojoj obiteljskoj situaciji, o mami, o svim tim korijenima slavenskim tvojim i to je jako velika stvar. I sad sam tebi rekla kad budemo to objavili, mi možemo objaviti ovaj razgovor i možemo staviti neke fotografije iz tvoje knjige, ti ćeš nam reći.
SONJA: Može.
AMRA: Tako.
SONJA: Perfektno. Može, može. Nema problema.
AMRA: Mi ćemo to, prije nego što objavimo ćemo ti poslati pa ćeš ti odobriti.
SONJA: Može, može. Čak ja bi ti sugerirala, znaš onu knjigu što je moj brat napravio vezanu za Transmadrid?
AMRA: E da.
SONJA: Ja mislim da tamo ima nekoliko slika, baš one sastanke u Uljaniku. Možda mislim primopredaje neke brodove.
AMRA: Imam sigurno. Sad sam, valjda imam tu knjigu još ako mi nije netko, vjerojatno imam, potražit ću.
SONJA: Ne, ali ako nemaš ja ću ti poslati.
AMRA: Ako nemam, ćeš mi poslati.
SONJA: Da, da. Bez problema.
AMRA: Može, to je dobra sugestija.
SONJA: Da, da, da.
AMRA: Da ćemo te fotografije da, vidjeti. To su baš fotografije od svečanih momenata i važnih…
SONJA: Jeste, jeste. Mislim i tamo smo mi. To znači to su slike, slučajno su nas i slikali mislim da smo tamo. I lepe su one, baš ona fešta primopredaja. Mislim ovaj botadura, to je jako lepa mislim te slike.
AMRA: Da, onda ćemo tako raditi. Hvala ti Sonja puno.
SONJA: Hvala vama.
AMRA: Hvala. Ako ti se nešto budeš sjetila, ako nam nešto još želiš reći, onda ćeš mi još javiti pa ćemo onda ponovno nasnimiti.
SONJA: Ok, hvala ti.
AMRA: Hvala puno.