AMRA: Danas je 22. svibnja 2025. godine i danas imamo razgovor s gospođom Željkom. Evo, Željka, molim Vas, predstavite se.
ŽELJKA: Ja sam Željka Riker iz Pule, rođena sam u Puli 20. 10. 1977. i završila sam trgovačku školu u Puli.
AMRA: Zanimljivo je to što ste Vi zapravo se zaposlili u Uljaniku od kad je prošao stečaj, i mene zanima koji su bili Vaši razlozi i zašto ste se zaposlili u Uljaniku?
ŽELJKA: Mislim, trenutno sam bila bez posla, tako da sam tražila bilo šta, bilo gdje. I evo, tu su trebali i došla sam raditi ovdje.
AMRA: To Vam je bilo drago da ste došli?
ŽELJKA: Naravno, naravno. Suprug je radio prije toga u Uljaniku, znači prije stečaja. Čak skoro 20 godina. On je, znači, poslije toga krenuo u privatne vode, tako da sam ja nastavila tradiciju.
AMRA: Prije toga, roditelji Vam nisu radili, netko od Vaših?
ŽELJKA: Ne, ne, nisu.
AMRA: A recite, ovaj posao koji radite, jeste zadovoljni ovdje?
ŽELJKA: Jesam, da, odlično je, stvarno, mislim, odlično je. Dobri su i ljudi, super su me i prihvatili, jer većina ovdje ljudi su dugo u Uljaniku. Pomogli mi da se uklopim, i super.
AMRA: Da, meni je zanimljiva ta činjenica da unatoč tome što je, nakon što je Uljanik išao u stečaj, pa nakon što je sve se desilo što se desilo, da ljudi koji prije nisu radili dolaze, znači, vjeruju u neku budućnost i u brodogradnju.
ŽELJKA: Da, da, vjerujem. Pa, mislim, to je Puli potrebno, a ne samo da živimo od turizma, znači, potrebna nam je industrija, da imamo nešto da nije samo turizam. Vjerujem, da, u brodogradnju i vjerujem da ću ovdje biti do mirovine.
AMRA: Evo, to mi je drago, jer ste jako mladi. Da, recite, ovaj oblik posla koji sad radite, imate i neke domaćinske poslove, imate poslove nabave i toga, to Vam je zanimljivo?
ŽELJKA: Je, je. Ja sam ovdje da… I kad dođu gosti, da pripremim, da dočekam, tako da… Zavisi kako koji dan, nekad je dosadnije, nekad je zanimljivije, ali, uglavnom, da, imam posao i zadovoljna sam.
AMRA: Da, da, znači vidite tu sebi i budućnosti, i mogućnosti napredovanja i tako? Da li imate, recimo, nekakve primjedbe na odnose između muških i ženskih kolega?
ŽELJKA: Ne, ne, ne, zaista. Stvarno, barem ja nisam se susrela s nikakvim problematičnim ponašanjem, svi su stvarno ovdje pristojni i dobri.
AMRA: I korektni.
ŽELJKA: I korektni.
AMRA: Da, da, da. Da li Vam je nešto, recimo, posebno ili teško, da li Vam je nešto… što?
ŽELJKA: Ne, zaista ne, ne, ništa. Nikakve primjedbe.
AMRA: Dobro, evo, meni je ovo drago, zato jer je ovo jedna specifična situacija u kojoj ste Vi došli tek nakon svega što se desilo i drago mi je da… A da li, recimo, znate da li postoji još ljudi koji, ili kolegica, koji su došli nakon i koji su zadovoljni i koji tu rade, da li znate kakav ljudi odnos imaju prema tome?
ŽELJKA: Pa, ja koliko znam, znam jednu kolegicu dolje iz kadrovske. Ona je možda nakon mene došla i, koliko znam, isto je jako zadovoljna. Ove neke su nešto prije mene, ali uglavnom, isto nakon stečaja su došle.
AMRA: Da, to je važno. Da ljudi osvijeste da postoji Uljanik i da ima budućnost i da…
ŽELJKA: Pa, često mene ljudi isto, kad me sretnu pa me pitaju di sad radim, pa kažem u Uljaniku, se čude kao, ‘šta on radi?’, nešto nije jasno, da ljudi prolaze svakodnevno ovuda, da me ne primijete da sam i tu radim. Ali, ovaj, da, trebalo bi vjerojatno osvijestiti ljude, da još uvijek postojimo i radimo.
AMRA: Da, da. Pogotovo mlade.
ŽELJKA: Da, da, da.
AMRA: Evo, dobro, mi smo danas to brzo završili, ali to je suština u tome da Vi vidite dobru budućnost. Za sebe, za sebe i za firmu. I to je evo…
ŽELJKA: Ja se nadam da više ne moram tražiti posao, da je to to.
AMRA: Da. A gdje ste prije radili?
ŽELJKA: A radila sam uglavnom u kioscima. Deset godina Glasa Istre, koji, nažalost, nije dobro prošao. Nakon toga sam još šest godina isto u jednom kiosku privatnom radila. I prije toga Tisak, sve skupa dvadeset godina kioska. Pa sam radila čak nešto kratko i u prehrani. Pa u pošti, kao poštar sam radila. I, ajde, mislim da je to to. Sad se trenutno ne mogu ni sjetiti više.
AMRA: Dobro, onda ste imali dosta tu karijeru bogatu.
ŽELJKA: Ma kažem, dvadeset godina sam se držala kioska, onda mi je trebala malo i promjena. Malo da se maknem, nešto drugo da probam.
AMRA: A, dobro, opet ovdje radite isto s ljudima, u tom kontekstu je.
ŽELJKA: Da, da, da. Da, to je, ali taman, ne previše. Tipo kioska, gdje je previše ljudi svakodnevno.
AMRA: Eto, hvala Vam, Željka.
ŽELJKA: Ništa.
AMRA: I samo sam htjela reći, da li ste suglasni s tim da ovo, kada budemo objavljivali na webu i kada budemo imali taj projekt, da objavimo razgovor s Vama?
ŽELJKA: Da, da.
AMRA: Dobro, hvala lijepa.
ŽELJKA: Molim.